|
Teško do pronalaženja zajedničkog odgovora na pariskom samitu
Brisel, 4. septembra – Lideri četiri najrazvijenije države članice Evropske unije sastali su se danas po podne u Parizu na mini-samitu u nameri da pronađu zajednički odgovor na globalnu finansijsku krizu, ali to će biti veoma težak zadatak, jer se Nemačka, a dobrim delom i Velika Britanija, protivi sveevropskom planu i smatra da rešenja treba tražiti u pojedinačnom delovanju.
Sama ideja da se u Parizu danas okupe samo lideri Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Italije, naišla je na nerazumevanje u dobrom delu ostatka EU i dodatno je podelila mišljenja u njoj. Najoštrije je protiv toga reagovao finski ministar finansija Jurki Katainen koji je ocenio da je današnji mini-samit „loša ideja”.
– Svi smo na istom brodu. Finska, Švedska i sve zemlje EU moraju biti u istoj poziciji i donositi odluke – rekao je između ostalog Katainen i izrazio nadu da poruka ostatku Unije sa samita „velike četvorke” neće biti: „Mi smo se dogovorili, a vi treba da prihvatite”.
Kristin Lagard, francuski ministar ekonomije, rekla je posle odluke Predstavničkog doma američkog Kongresa da prihvati „plan za spasavanje” da to uliva više poverenja u sistem i iznela svoje viđenje evropskog modela borbe protiv krize.
– Potrebno je da odgovor EU bude istovremeno koordinisan, kooperativan i po mogućstvu fleksibilan – kazala je ona, dok je francuski premijer Fransoa Filjon ocenio da je „svet na ivici ponora zbog neodgovarajućeg sistema”.
Međutim, nemački ministar ekonomije Mihael Glos je rekao da smatra neopravdanim u ovoj situaciji zahtevati od države da vrati poverenje, koje je bilo prokockano unaokolo, planom koji će se finansirati parama poreskih obveznika.
Da je Nemačka protiv panevropskog plana za borbu protiv finansijske krize potvrdio je ranije Peter Štajnbrik, nemački ministar finansija, kada je glatko odbio ideju osnivanja zajedničkog sigurnosnog fonda vrednog 300 milijardi evra.
Britanski premijer Gordom Braun najavio je danas uoči dolaska u Pariz da će predložiti osnivanje fonda od 12 milijardi funti za pomoć malog biznisa. On je objasnio da će zahvaljujući tom fondu „mali biznisi u našoj zemlji i ostatku Evrope moći da dobiju novac odmah i tako nastave da zapošljavaju osoblje i nastave da pružaju usluge”.
Đulio Tremonti, italijanski ministar finansija, najavio je da će na dnevnom redu sastanka u Parizu biti pravila u računovodstvu.
– Deo rasprave biće posvećen knjigovodstvenim metodama koje su manje samoubilačke od onih koje se danas primenjuju. Imamo pravila koja nam nisu potrebna za ono što treba da učinimo – kazao je Tremonti.
Zaista je neizvesno sa kojim zajedničkim predlozima će izaći u javnost lideri četiri evropske ekonomske sile posle pariskog samita, ali Dominik Štros Kan, prvi čovek MMF-a, sugerisao je da je kolektivno delovanje u EU još neophodnije nego u SAD, jer je Unija još kompleksnija.
– Akcija mora biti preduzeta brzo i usklađeno. Evropi je potrebna koordinacija, svetska ekonomska situacija je veoma zabrinjavajuća – kazao je pored ostalog Kan.
Zagovornici Sarkozijevog plana udruženog delovanja protiv krize ističu da je za izbegavanje domino-efekata najveće krize, koja je pogodila svet posle tridesetih godina prošlog veka, od presudnog značaja delovanje država i centralne banke. Nemci i Britanci nisu entuzijasti kada je reč o zajedničkom „vađenju”. Finci i Šveđani se ljute što njih niko nije pitao za mišljenje, dok je Beneluks sam spasavao svoje banke.
Sarkozi je sve ovo morao da ima u vidu pre nego što je sazvao današnji vanredni skup sa veoma ambicioznom i ne baš izglednom namerom da definiše efikasnu zajedničku poziciju EU, ali jednostavno nije imao izbora.
V. Jokanović
[Politika 05.10.2008.]
|
.jpg)
